О књизи: 2016 / Некада давно, у давно заборављеним вековима, једна мала острвска цивилизација се заразила жеђу ​​да постане равна Богу , да одлетиш до њега, да га питаш да ли воли животиње твог Рајског врта. И какав је диван налаз за њих постао прави серафим, јер је имао крила. Али ова жеља је, уместо свеопште среће и подобијања, уместо да се уздигне изнад света, унаказила људе, помешала их са животињама и убацила у непомирљиве ратове. Осим тога, казна за дрскост била је сама губа, која прождире месо људи. Лусија, исцрпљени и инфериорни анђео, упада у поход да утеши свој бол, да се освети, да умре... Да учини бар нешто у општој немоћи. Као апсцес лепре који пуца на нежној кожи.